Ravnodušni ljudi Alberta Moravie u odnosu na Dostojevskog, Freuda i Marxa
Notice bibliographique
Résumé
UVOD: ROMAN RAVNODUŠNI LJUDI, IZMEĐU TRADICIJE I INOVATIVNOSTI U romanu Ravnodušni ljudi (1929) Alberta Moravie oslikan je život jedne građanske obitelji u vremenskom periodu od par dana koji su dovoljni da se pokažu razmišljanja, izbori i ponašanje troje članova obitelji (majka, brat i sestra) i dvoje ljudi koji s njima najčešće ulaze u doticaj (majčin ljubavnik Leo, koji će kasnije postati ljubavnik njezine kćeri što će označiti kulminaciju propasti jedne obitelji te njezina prijateljica Lisa) Svi su likovi, u manjoj ili većoj mjeri, karakterizirani dubokom ravnodušnošću koja prožima njihovo djelovanje, razmišljanje i odnose s drugima, oduzimajući im od životne energije.Ravnodušnost predstavlja svojevrsnu evoluciju figure pasivnog čovjeka ("inetto") kojeg su u talijanskoj književnosti ustoličili Svevo i Pirandello i u tematskom je smislu potpuno u skladu s romanesknim žanrom ranog dvadesetog stoljeća, u Italiji ili šire, s obzirom na jaku psihološku dimenziju romana Ravnodušni ljudi (svega par dana trajanja radnje i relativno odsustvo događajnosti pokazuju da je važnije ono što se odvija u svijesti lika, iako u slučaju romana Ravnodušni ljudi to nije izraženo onoliko koliko u zrelim romanima tijeka struje svijesti) a i zbog egzistencijalističkih elemenata u romanu koji je objavljen prije Camusovog Stranca i Sartreove Mučnine i kojeg neki smatraju najavom egzistencijalizma.S druge strane, Alberto Moravia je sam priznao utjecaj Dostojevskog na svoj prvi roman, a negirao je utjecaj Freuda s kojim za vrijeme pisanja romana Ravnodušni ljudi, još nije bio upoznat.U tom je smislu njegovo zanimanje za psihologiju lika možda bliže realističkoj tradiciji nego inovatorskom potencijalu moderne proze kod koje je naglasak na formi i na eksperimentiranju.U stilsko-strukturalnom smislu, Moravia je prigrlio tradiciju, a ne inovaciju.Njegov je roman na pola puta između tradicionalne linije žanrovskog razvoja i modernističkih tendencija.Roman Zločin i kazna predstavlja djelo visokog realizma ali je u njemu moguće pronaći najavu modernističkih tendencija, i to kada je riječ o filozofskoegzistencijalnoj i psihološkoj komponenti romana, pitanjima identiteta i (samo)razvoja, kao i upotrebi unutarnjeg monologa na formalnoj razini odnosno stavljaju naglaska na složenu, individualnu svijest jednog pojedinca.Svijest je važnija od događajnosti a filozofsko i psihološko od konkretnog i u romanu Ravnodušni ljudi.U samoj kulminaciji tog romana, kada je riječ o zamišljanju ubojstva koje glavni lik nije učinio, a koje predstavlja ekstremni način da protagonist, "najravnodušniji od ravnodušnih" izađe na kraj sa vlastitom slabom voljom za životom i niskom razinom osjećajnosti i vitalnosti, prisutan je očit i snažan utjecaj Zločina i kazne a glavnu liniju usporedbe ovih dvaju romana, nakon ispitivanja utjecaja Freuda i Marxa koji se spominju u teorijskoj literaturi, moguće je izgraditi oko motivacije za zločin u slučaju dvaju protagonista.ALBERTO MORAVIA U OKVIRU TALIJANSKE KNJIŽEVNOSTI PRVE POLOVICE 20.STOLJEĆA Talijanska književnost dvadesetog stoljeća, kao i u slučaju ostalih europskih književnosti, pogotovo kada je riječ o prva četiri desetljeća dvadesetog stoljeća, obilježena je gubljenjem poznatih pripovjednih koordinata, utabanih u 19.stoljeću: Književna proza je karakterizirana prijelazom iz stvarnosnih u egzistencijalne teme, iz analize čovjeka i društva koja se temelji na vjeri u zakone koji određuju njihovu prirodu u pripovijedanje o snovima i strahovima izoliranog čovjeka kojem bježi kompleksni smisao stvarnosti i povijesti i koji je, poput mjesečara, prisiljen lutati zatvorenih očiju u labirintu vlastite egzistencije koja je onoliko bolna za življenje koliko i nepodesna za objašnjenje 1 Micheleova "bolest" je ravnodušnost tj.stanje odsustva volje, egzistencijalne nemoći, neaktivnosti.To je kronična bolest od koje pate mnogi drugi likovi u romanu.Kako kaže Carbone, ako se dobro promotri, radi se o stanju koja je karakteristično obilježje čitave kulture dvadesetog stoljeća, od njegovih početaka, i koje se interpretira u odnosu na promijenjene uvjete života suvremenog čovjeka.Suprotno od devetnaestostoljetnog individualca, suvremeni čovjek neizbježno misli previše.Svijet koji ga okružuje više ne može biti jednostavno i u potpunost objašnjen u čitavoj svojoj kompleksnosti.Znanstvena i filozofska saznanja, dijagnosticira Carbone, stvaraju jedan višak informacija koje ne mogu biti u potpunosti probavljene i na taj se način stvara ideja kulture koja nije više u znaku cjelovitog i sveobuhvatnog pristupa nego specifičnih i tehničkih vještina.Intelektualni rad postaje dio sektorijalne podjele rada i znanja, nije potrebno više znati "po malo o svemu" nego "sve o nečemu".Jedna od posljedica toga je gubitak iskustva koji je u neizbježnoj korelaciji sa egzistencijalnom ravnotežom suvremenog čovjeka Svijet postaje, pred očima suvremenog pojedinca, svemir prepun cifra i formula, golemo skladište vijesti i informacija koje ne mogu postati dio normalnog intelektualnog i egzistencijalnog iskustva pojedinca 2 Jedna od temeljnih posljedica takve promijenjene slike svijeta i pojedinčeve nutrine je, po Carboneu blokiranost pojedinca i njegova nesklonost akciji koja proizlazi iz njegove dezorijentiranosti u promijenjenim uvjetima.Nemogućnost sveobuhvatne spoznaje,
Récupéré en direct depuis OpenAlex et désinversé. Les résumés ne sont pas conservés dans cette base de données : les index inversés représentent 8,6 Go des 9,3 Go de texte de la base, et le serveur dispose de 13 Go libres.
Comment cette classification a été obtenuedéplier
Prédiction machine sur la base complète
Imitation des enseignantsNi prévalence calibrée, ni vérité terrain. Validation humaine à venir. Le volet Gemma est une étiquette directe du modèle pour chaque travail de la base, lue sur la notice réduite au titre. Le volet Codex est un classifieur appris des 10 348 étiquettes directes de Codex et calibré sur les taux pondérés de l'échantillon; les champs sans appui suffisant ne portent aucun appel Codex. Le mode candidate est l'union des deux volets; le consensus est leur intersection. Ces sorties portent le statut machine_predicted_unvalidated et ne sont pas des étiquettes humaines.
Scores du classifieur distillé par catégorie (deux têtes)
| Catégorie | Codex | Gemma |
|---|---|---|
| Métarecherche | 0,002 | 0,002 |
| Méta-épidémiologie (sens strict) | 0,000 | 0,000 |
| Méta-épidémiologie (sens large) | 0,001 | 0,000 |
| Bibliométrie | 0,002 | 0,001 |
| Études des sciences et des technologies | 0,005 | 0,005 |
| Communication savante | 0,008 | 0,003 |
| Science ouverte | 0,001 | 0,002 |
| Intégrité de la recherche | 0,001 | 0,003 |
| Charge utile insuffisante (le modèle a refusé de juger) | 0,007 | 0,001 |
Scores machine (provisoires)
Les deux têtes enseignantes du modèle étudiant, lues sur ce travail. Un score ordonne la base pour la relecture; il n'affirme jamais une catégorie, et le statut de validation accompagne chaque rangée tel quel.
Scores de référence d'un modèle non mature (critères de maturité non atteints, 7 itérations). Un score ordonne; il n'affirme jamais une catégorie.
score_only:v0-immature-baseline · tel quel depuis la passe de notation : score_only signifie que le nombre peut ordonner les travaux, et qu'aucune étiquette de catégorie n'en découleClassification
machine, non validéePrédiction automatique; un appel candidat d’une seule source (Gemma direct ou Codex distillé), pas un consensus.
Le détail, modèle par modèle et score par score, se trouve en fin de page sous « Comment cette classification a été obtenue ».