Uloga iskustva i doživljaja u kritičkom mišljenju
Notice bibliographique
Résumé
Predmet istraživanja u doktorskoj disertaciji su pojmovi iskustvo i doživljaj \nonako kako su se razvijali u istorijskom kontekstu, u različitim filozofskim tradicijama i \nnaučnim disciplinama, posebno struktura i dinamika doživljavanja u različitim \npsihoterapijskim pravcima, te značaj doživljavanja za proces učenja i razvijanja \nkritičkog mišljenja koje zadovoljava epistemološke i logičke standarde. \nCilj doktorske disertacije je da odgovori na pitanje da li proces doživljavanja \nima značajnu ulogu u kritičkom mišljenju. U prva dva poglavlja autorka dokazuje tezu \nda zdrav odnos prema sopstvenom procesu doživljavanja značajno doprinosi uspešnosti \nkritičkog mišljenja i definiše u čemu se sastoji zdrav odnos prema procesu \ndoživljavanja. \nDa bi odgovorila na zadato pitanje, autorka se u prvom poglavlju bavi \nistraživanjem šta je proces doživljavanja, kako on funkcioniše i šta sve obuhvata na \nosnovu filozofskih, psiholoških i savremenih neuronaučnih istraživanja. Uradila je \nistorijsku analizu upotrebe pojmova iskustvo (nem. Erfahrung, engl. experience) i \ndoživljaj (nem. Erlebnis, engl. experience) u različitim filozofskim tradicijama u kojima \novaj pojam ima značajnu eksplanatornu ulogu (kod Imanuela Kanta, Vilhelma Diltaja, \nEdmunda Huserla, Hans-Georga Gadamera, Vilijama Džejmsa, Džona Djuija, Morisa \nMerlo-Pontija, Danijela Deneta i Evana Tompsona). Koncepti doživljaja i doživljavanja \nsu zatim istraženi funkcionalnom i strukturalnom analizom procesa doživljavanja u \nradovima začetnika različitih psihoterapijskih pravaca (Karla Rodžersa, Frica Perlsa, \nEugena Gendlina, Alberta Elisa). Uspostavlja jasnu vezu iskustva sa potrebama, \nemocijama, interesima, verovanjima, svešću, samstvom, pamćenjem, mišljenjem i \nsaznanjem, koju na kraju obogaćuje neuronaučnim objašnjenjima Antonija Damazija. \nNa osnovu korpusa znanja kojim raspolaže, nakon kvalitativne analize sadržaja ključnih \nradova četrnaest navedenih autora, zaključuje da se pojam iskustva (u širem smislu koji \ndefiniše, i koji obuhvata i proces doživljavanja) ne iscrpljuje u perceptivnim iskustvima, \nemocionalnim iskustvima, svesnim iskustvima, već obuhvata sve ove vrste iskustava. \nAutorka zaključuje da se za potrebe filozofskih rasprava i specifičnih ispitivanja pojam \niskustva često redukuje na neku od njih. Za definisanje iskustva u širem smislu ključne \nsu dve njegove osobina: prvo, da se javlja na granici između organizma i njegove \nživotne sredine, pre svega na površini kože i drugih organa čulno-motoričkog odgovora \n(što je značajno za definisanje pojma iskustva u užem smislu, odnosno, na šta se računa \nupotrebom izraza perceptivno iskustvo, i delom svesno iskustvo), i drugo, da se dalje \nodvija unutar granica organizma, tj. da se odnosi na sve što se događa unutar granica \norganizma u svakom trenutku i potencijalno je dostupno svesti (što je značajno za \ndefinisanje pojma doživljaj, i na šta računamo upotrebom izraza svesno iskustvo, \niskustvo sopstva, iskustvo potrebe, emocinlano iskustvo, telesno iskustvo, itd.). \nPrikaz dinamike iskušavanja/doživljavanja ključan je za dokazivanje uloge koju \niskustvo ima u formiranju kritičkog mišljenja u drugom poglavlju. Da bi povezala \nproces doživljavanja sa znanjima o kritičkom mišljenju, autorka komparativnom \n8 \nanalizom istražuje definicije i komponente od kojih se sastoji kritičko mišljenje prema \nmišljenju eminentnih teoretičara kritičkog mišljenja (Roberta Enisa, Ričarda Pola, \nDžona Mekpeka i Harvija Sigela) i analizira upotrebu pojma iskustva kod njih. \nU trećem, završnom poglavlju autorka razmatra kakve implikacije ima \npretpostavka da proces doživljavanja zauzima značajnu ulogu u kritičkom mišljenju na \nkoncepciju podučavanja u kritičkom mišljenju. Autorka razmatra teorijska opravdanja \nkojima istaknuti metodičari učenja iz iskustva i doživljaja (Dejvid Kolb, Donald Šen, \nPiter Džarvis, Hitkot Doroti, Bolton Gavin, Sesili O'Nil) opravdavaju upotrebe ovih \nmetoda, i utvrđuje teorijsku osnovu metodičkih postupaka takve vrste zaključcima o \nfunkcionisanju procesa doživljavanja i o epistemološkim parametrima kvaliteta \nmišljenja izvedenog na temelju doživljavanja. \nZaključak rada je da teoretičari podučavanja u kritičkom mišljenju u svoje \nsadržaje treba da uvedu instrukcije i informativne sadržaje o zdravom odnosu prema \nsopstvenom procesu doživljavanja, ukazuju na ulogu koju emocije imaju u mišljenju, \npodržavaju prepoznavanje ličnih i društvenih potreba u analiziranim pitanjima, i \notvoreno upućivanje na interese koji utiču na date debate. Sa druge strane, nedostaci \nmetodika učenja iz iskustva i doživljaja mogu biti prevaziđeni proširivanjem njihovih \nmetodika sadržajima o razvijanju kritičkog mišljenja prema određenim epistemološkim \ni logičkim standardima.
Récupéré en direct depuis OpenAlex et désinversé. Les résumés ne sont pas conservés dans cette base de données : les index inversés représentent 8,6 Go des 9,3 Go de texte de la base, et le serveur dispose de 13 Go libres.
Comment cette classification a été obtenuedéplier
Prédiction machine sur la base complète
Imitation des enseignantsNi prévalence calibrée, ni vérité terrain. Validation humaine à venir. Le volet Gemma est une étiquette directe du modèle pour chaque travail de la base, lue sur la notice réduite au titre. Le volet Codex est un classifieur appris des 10 348 étiquettes directes de Codex et calibré sur les taux pondérés de l'échantillon; les champs sans appui suffisant ne portent aucun appel Codex. Le mode candidate est l'union des deux volets; le consensus est leur intersection. Ces sorties portent le statut machine_predicted_unvalidated et ne sont pas des étiquettes humaines.
Scores du classifieur distillé par catégorie (deux têtes)
| Catégorie | Codex | Gemma |
|---|---|---|
| Métarecherche | 0,004 | 0,006 |
| Méta-épidémiologie (sens strict) | 0,001 | 0,000 |
| Méta-épidémiologie (sens large) | 0,001 | 0,001 |
| Bibliométrie | 0,003 | 0,003 |
| Études des sciences et des technologies | 0,007 | 0,022 |
| Communication savante | 0,018 | 0,010 |
| Science ouverte | 0,002 | 0,008 |
| Intégrité de la recherche | 0,003 | 0,004 |
| Charge utile insuffisante (le modèle a refusé de juger) | 0,012 | 0,002 |
Scores machine (provisoires)
Les deux têtes enseignantes du modèle étudiant, lues sur ce travail. Un score ordonne la base pour la relecture; il n'affirme jamais une catégorie, et le statut de validation accompagne chaque rangée tel quel.
Scores de référence d'un modèle non mature (critères de maturité non atteints, 7 itérations). Un score ordonne; il n'affirme jamais une catégorie.
score_only:v0-immature-baseline · tel quel depuis la passe de notation : score_only signifie que le nombre peut ordonner les travaux, et qu'aucune étiquette de catégorie n'en découleClassification
machine, non validéePrédiction automatique; un appel candidat d’une seule source (Gemma direct ou Codex distillé), pas un consensus.
Le détail, modèle par modèle et score par score, se trouve en fin de page sous « Comment cette classification a été obtenue ».